ГУВЕРНАДУРСКО И ВОЈВОДСКО БРАТСТВО ПЕТРОВИЋИ (ДРЕКАЛОВИЋИ) ИЗ КУЧА (ХVII–ХХ в.)

Пишући о Медунској тврђави, Гувернадурству Брда, Мрњавчевићима у Кучима и др. темама везаним за Куче, изнето је са моје стране као аутора доста података и чињеница и о братству Петровића (Дрекаловића) из Куча и њиховим значајним припадницима те сам дошао до становишта да тему о овом братству из рода Дрекаловића треба објединити посебно, што је овом приликом урађено. Свакако је значајно за тему то што је ово братство било водеће у племену и њени братственици су управљали цело столеће племеном Кучи и око пола столећа Брдима током Гувернадурства Брда.

Такође је интересантан однос припадника овог братства са династијом Петровића (Његуша), који је био, може се рећи, врло турбулентан и са доста жртава код Петровића (Дрекаловића). О тој теми се до сада ретко писало, и уопште о властодрштву црногорске династије и код црногорских историчара је то увек била на неки начин „табу” тема још од времена кад су „дворски историчари” почетком ХХ века започели писање црногорске историје, осим за хроничаре из Куча, Марка Миљанова и остале. Црногорски историчари су углавном величали значај династије Петровић (Његуш) за стварање црногорске државе не критикујући то да су направили више приватну државу династије, монархију без демократије и личних слобода чега је било у претходним племенским заједницама једнаких племеника, поготово код Куча.

Нажалост, историјски извори су и о братству Петровића веома оскудни поготово услед „губитка” — Архива кучких војвода, али ипак по до сад необјављеним документима из заоставштине академика Томића и Перазићеве заоставштине у Архиву САНУ (Бгд.) и документа из Задарског архива, те записа војводе Марка Миљанова, а и родослова овог братства у делу М. Јокановића, ипак је било могуће документовано изложити доста историјских аргумената о Петровићима (Дрекаловићима).