ДА ЛИ ЈЕ МАЈКА ЂУРАЂА КАСТРИОТА-СКЕНДЕРБЕГА ВОЈИСЛАВА БРАНКОВИЋ

О мајци Ђурађа Кастриота осим имена Воисава Трибалда до сада у историографији није дато тачно ко је она. Ипак, постоји сачувано неколико записа по којима је доказано да је она кћер Гргура Браковића властелина Полога (старијег брата Вука Бранковића) и Теодоре, вероватно Хлапен. За генерацију Бранковића, њеног оца и стрица Гргура и Вука битно је било да одрже своју кнежевину у Дреници и Пологу (наслеђену од оца севастократора Бранка, од деде војводе Младена и од прадеде полошког кефалије Владоја) која је била под сталним притиском Мрњавчевића и пре него су се Турци појавили као још већа потенцијална опасност. Изгледа да је у сукобима са Мрњавчевићима и отмици своје жене Теодоре од стране Марка Мрњавчевића доста рано настрадао Гргур, после чега су му кћери Војисава и Ангелина удате за Ивана Кастриота и Петра Спана. Иван Кастиот је захваљујући орођавању са Бранковићима преузео и део поседа Топија, властелинске породице која се гасила, такође рођака Браковића. Успео је да оформи своју кнежевину у централном делу албанских подручја и успостави добре односе са суседима Млечанима, а удајом својих кћери и са великашима Балшићима, Аријанитима и Црнојевићима. Са Војиславом Бранковић је имао четири сина (најмлађег Ђурађа, касније названог Скендербег) и пет кћери. У другој деценији XV века, услед перманентног притиска Турака, три сина је морао да да као таоце Турцима, а он је постао турски вазал. У 1437. г. се повукао у манастир Хиландар, где му је био најстарији син Репош и ту је умро. То би био сиже излагања ове историјске расправе, рађене на бази постојеће, доста уске, историографске грађе, дате у прилозима књиге. Прилози, осим тога, садрже карте, хронолошке дијаграме, генеалогије, хералдичка знамења, а и сиже са подацима о личностима и местима делокруга Војиславе Бранковић.