КО СУ ЂУРАЂ КАСТРИОТ-СКЕНДЕРБЕГ И КАСТРИОТИ

Питање етничког индентитета Ђурађа Кастриота-Скендербега и фамилије Кастриота, које је данас прилично исполитизовано и са тендециозним тумачењима и путем фалсификата и софизама дато у националистички обојеној поставци о Кастриотима албанске историје, а код осталих доста замагљено, је неопходно било размотрити ради историјске истине. Одређена историјска грађа из српских средњовековних извора, врло битна за аналитички и документарни приступ овом питању, није досад узета у обзир у поставкама о индетитету Кастриота (може се рећи у већини случајева и тендециозно). То су повеља цара Душана из 1347. г., прострагма из 1349/53, Светоарханђеловска хрисовуља из 1348/52, затим за Масареке, претке Кастриота „Јањинска хроника”, а ни битна образложења В. Качановског о настанку „Меморије...” Мусакија. Такође, „Дубровачка повеља доминуса Александра” из 1368. године се узима при разматрању порекла Кастриота, са неадекватним и тендециозним тумачењем. Уз прегледе свих доступних докуменатарних факата хронолошки узетим о Кастриотима: Бранилу (првом властелину кастела Кастри, који је и епоним презимена Кастриоти), затим Павлу, Ивану (Скендербеговом оцу), Ђурађу Кастриоту-Скендербегу, Ивану II (Скендербеговом сину) и Ђурађу II (Скендербеговом најстаријем унуку) и о другим гранама Кастриота, закључци до којих се долази на основу документарне грађе и сведочења савременика и рођака Кастриота, могу дати доста уверљиво — да су Кастриоти и њихови преци словенско-српског порекла. То код Кастриота старијих генерација потврђује и њихова ортодоксна вера са породичном славом (по Јастребову) и хиладарски монаси из њихове фамилије, њихов статус српских властелина, блиске родбинске везе са српском властелом и династијама, где су са Бранковићима двоструко повезани и генеалогије са датим српским пореклом садашњих Кастриота у Италији и Шпанији као и низ других поузданих аргумената, који су дати у овој студији. Књига садржи 110 прилога, са генеалогијама, картама, хронолошким дијаграмима, табелама, фотокопијама цртежа и фотографија Кастриота и копијама докумената повеља и др., затим са хералдиком Кастриота и кастелолошким прегледом њихових кастела.