Поријекло Куча-Дрекаловића II део
преци Кастриоти и Масареци (историографска расправа)
Други том књиге Поријекло Куча-Дрекаловића писан је на бази историографских истраживања о пореклу Кастриота и Масарека, њихових генетских претходника, а самим тим и предака Дрекаловића. Обухваћени су сви Кастриоти, преци Дрекаловића, од Ђурађа II (оца војводе Дрекала), Ивана II Кастриота, Ђурађа Кастриота-Скендербега, Ивана Кастриота (Скендербеговог оца), Павла Кастриота и Бранила Кастриота (Ма-сарека), вероватно првог Кастриота властелина кастела Кастри на реци Гарди. Даље, истраживање се бави до сада објављеним (али штуром) фактографијом о Масарецима, из које произилази да су Масареци словенско-српско племе досељено још у VI столећу у централни Епир, у Загору код Јањине, те је један огранак касније пресељен у Алтин, односно на источни део падине Паштрика код Призрена. Истражујући документарно етнички индетитет Кастриота, разматране су све до сада објављене поставке историо-писаца и историчара о етничком индетитету Кастриота. Оне углавном нису обухватиле и историографску документарну грађу, мада скромну по фонду, али веома уверљиву, о Кастриотима у српским изворима, односно повељама из XIV в., која поуздано потврђује етничку припадност Кастриота српском ентитету, а која се детаљно анализира у овој студији. Такође и „Јањинска хроника” (признати хроникални аутентични документ), етничку припадност Масарека опредељује дефинитивно као српску. Поставке о етичком индетитету Кастриота и Масарека су дате на бази докумената — повеља, које су у прилозима студије, и на основу којих су изведени закључци. Студија обухвата и поглавље о хералдици Кастриота, као и кастелолошки преглед кастела и објеката Кастриота, а у око 60 прилога су дате карте, генеалогије, табеле, хронолошки дијаграми и др.